Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(мај 08, 2021)
Због многих крвавих сукоба у прошлости, Западни Балкан остаје један од најнапетијих региона у Европи. Упркос релативном миру, тема могућег рата периодично се поново појављује на дневном реду и за то постоји много разлога који су засновани на етничкој и верској основи. Пре свега, ово се тиче територија попут Космета, Босне и Херцеговине и такозване Прешевске долине на југу Србије.
   |    (апр 29, 2021)
Амбасадор САД у Београду Ентони Годфри изјавио је данас да је, према његовом мишљењу, познати научник и геније Никола Тесла - Американац. Подсетимо, Тесла је до јуче за Амбасаду САД у Београду био Србин што се може видети и у рекламној кампањи "Ви сте свет", у њеној режији. 
   |    (апр 28, 2021)
Признавањем геноцида над Јерменима 1915-те у Турској Џо Бајден је ударио на Реџепа Тајипа Ердогана због куповине руских ПВО ракетних система С-400. Неки мисле да иза признања стоје исти интереси и мотиви као и 2016-те када су Американци преко незадовољних у турској армији покушали да изведу пуч против Ердогана који је једва сачувао власт и главу.
   |    (апр 28, 2021)
Бубица на реверу градоначелника Драшка Станивуковића у време разговора врха Републике Српске са Александром Вучићем је приоритетно безбедносно питање – оценио је за ТВ Хепи експерт за безбедност Џевад Галијашевић.
   |    (апр 28, 2021)
Лига историчара са тзв. Косова „Али Хадри” тражи од председника САД Џоа Бајдена да званично призна да је у периоду између 1998– 1999. Србија починила геноцид над Албанцима. Ова организација, тачније њен огранак из Дечана, послала је захтев америчком амбасадору Филипу Коснету да изврши притисак на Бајдена и призна геноцид над Албанцима, као што је у суботу признао геноцид над Јерменима, поставши тако први председник САД који је то учинио.
   |   

ОДГОВОР НА ХРВАТСКЕ ПЛАНОВЕ НА КОСОВУ: РУСКА БАЗА НА КОСМЕТУ, А СРПСКА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ?!

Због многих крвавих сукоба у прошлости, Западни Балкан остаје један од најнапетијих региона у Европи. Упркос релативном миру, тема могућег рата периодично се поново појављује на дневном реду и за то постоји много разлога који су засновани на етничкој и верској основи. Пре свега, ово се тиче територија попут Космета, Босне и Херцеговине и такозване Прешевске долине на југу Србије.

Званични представници Београда говорили су о овој осетљивој теми више пута. Председник Скупштине Србије Ивица Дачић недавно је изнео своје мишљење. Према његовом мишљењу, ниво безбедности у региону постаће много већи ако Русија створи војну базу на Косову и Метохији, а Србија у Републици Српској.

ruska-baza-na-kosmetu-a-srpska-u-republici-srpskoj

Он је коментарисао изјаве Загреба да ће Хрватска отворити војну базу на Косову и Метохији „ради веће безбедности“. Дачић је уверен да би поступци Хрвата могли пореметити стабилност и мир у региону. „Мислим да ће се безбедност у региону повећати ако Србија изгради војну базу у Републици Српској. Не разумем зашто Русија не отвара војну базу на Косову и Метохији, јер би то сигурно имало позитиван ефекат на безбедност“, рекао је Дачић.

Изјаве Хрватске требале би да наиђу на оштрију осуду међународних организација, нагласио је он. Председавајући парламента изразио је наду да ће ова тема бити уврштена у дневни ред састанка Савета безбедности УН. „Најава да ће Хрватска изградити војни камп на Косову и Метохији граничи се са научном фантастиком. Хрватска није велика војна сила и за то неће бити правне могућности ако се поштује резолуција 1244“, рекао је Дачић.

Председник српског парламента је истакао да Загреб наставља антисрпске активности у региону и јача интеракцију са Албанцима. Већ достиже тачку да је Хрватска недавно почела да назива Албанце „браћом по оружју“ у Првом и Другом светском рату. Тада су истовремено пуцали не само на Србе, већ и на савезнике – Американце, Британце и Французе. „Зато ме само изненађује што у тим круговима нема реакције на такве изјаве“, закључио је Дачић.

Мирослав Младеновић, професор Факултета безбедности Универзитета у Београду и бивши војни аташе Србије у Москви, коментарисао је речи Дачића посебно за руску новинску агенцију ФАН. Косово и Метохија је територија са посебним статусом, нагласио је он. Србија не признаје самопроглашену државу, али се обавезала да ће поштовати надлежност међународних институција, све док се питање територијалног интегритета не реши у оквиру међународног права. С тим у вези, Србија не може објективно да разматра размештање војних база на овој територији.

Такође је цитирао резултате истраживања које је спровео Истраживачки центар Демостат:

„Истраживање потврђује да српски држављани, углавном, не прихватају никакво страно војно присуство на својој територији. На питање: „Чије војне базе могу бити корисне Србији? већина испитаника (53%) гласало је за војну неутралност; 20% – за руске базе; 4% – за истовремено распоређивање руских и америчких база; 2% је подржало идеју америчког присуства; за 21% је било тешко да дају одговор. Истовремено, нико од испитаника није изабрао НАТО базу“, рекао је професор.

Овај став, рекао је, потиче из историјских и савремених догађаја у Србији. Као што је познато, Србија се у војно-политичком смислу није придружила ниједном блоку током поделе света. Ту се разликује од осталих „постсоцијалистичких“ држава, које су готово одмах након распада Варшавског пакта јурнуле у једини постојећи војно-политички савез. С друге стране, на основу резолуције Народне скупштине из 2007. године, Србија је изабрала статус војне неутралности. Истина, ова ситуација није вечна. Може се променити путем референдума. Међутим, судећи по представљеним и многим другим студијама, грађани Србије подржавају неутралан статус.

„Због свог геостратешког положаја, Србија је чврсто интегрисана у све перипетије светске политике. Штавише, у зависности од специфичних историјских услова, она постаје епицентар озбиљних геополитичких трансформација (балкански ратови раног и касног 20. века, Први светски рат, модерна криза). Заузимајући централно место у споју светске политике, где се светске религије и културе спајају, нове нације се мешају и појављују, Србија кроз своју историју покушава да води вишевекторску политику“, нагласио је Младеновић.

Он је изразио уверење да је на Косову и Метохији, ради заштите људских права, српских мањина, веома пожељно да се постави руска војна база. „Чињеница је да међународне снаге имају једнострани приступ и у основи подржавају руководство Косова. Наравно, било би веома важно створити репрезентативнији састав међународних институција, што је незамисливо без улоге Русије. Ово је важно, јер се све озбиљније разговара о стварању војне базе „Косовских безбедносних снага“ на граници, где живи већина српског становништва на Косову и Метохији“, објаснио је бивши дипломата. Косово и Метохија су историјски српска територија, али тренутно је, у складу са Резолуцијом УН 1244, под привременом управом УН. Поред тога, САД, као и земље Блиског истока, све су више укључене на страни Албанаца. То значи да Србија, нажалост, не може битно да утиче на одлуке које се односе на могуће учешће Русије у овој области. То је питање међународних институција, а унутар њих и саме Русије. Што се тиче руско-српске сарадње у области безбедности, треба напоменути да је последњих година у овој области постигнут значајан напредак. Руско-српски хуманитарни центар у Нишу, створен на основу међувладиног споразума 2012. године, активно се развија, где западни стручњаци и новинари на сваки могући начин покушавају да разазнају руску војну базу“, рекао је Младеновић.

У исто време, он је непрофитна организација са десетак стално запослених, која се бави превенцијом ванредних ситуација и обучава специјалисте у овим областима, као и пружањем помоћи жртвама ванредних ситуација. Професор Младеновић је навео податке да је од 2014. до 2018. године Центар помагао у обуци више од 500 стручњака спасилачке из Србије, Босне и Херцеговине и Северне Македоније. У вези са јачањем савеза Хрватска-Косово, Мирослав Младеновић је приметио да је реч о традиционалном антисрпском савезу који само „подгрева страсти“ и изазива, али у пракси не може ништа учинити. „У том смислу је индикативна изјава хрватског министра спољних послова о стварању војне базе на Косову и Метохији. Као што је већ назначено, ово је проблем који лидери косовских Албанаца и хрватско руководство не могу решити без подршке међународних играча. Тешко да ће такозвана међународна заједница тако нешто дозволити, јер је то несумњива провокација“, нагласио је Младеновић.

Према његовом мишљењу, Запад не жели више конфронтације у овој области. Његов главни циљ је да оправда варварску агресију коју је водио на Србију. То значи да неће дозволити нову поновну процену снага. „Хрватска сама по себи није војна сила која себи може приуштити оснивање база у иностранству. Главни субјекти међународних односа, укључујући Русију и Кину, мораће да кажу своје мишљење о овом питању. Према томе, ово је пре свега питање провокације, с обзиром на то да на западном Балкану постоји стално ривалство за утицај“, закључио је Младеновић.

(Правда)

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

98187093 262121271815911 5764122891809456128 n

ОГЛАСНИ ПРОСТОР

 

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

 

ЈА ВОЛИМ СРБИЈУ