
Могућност да Турска интервенише у Либији, на страни владе из Триполија, показује да је на делу стварање нових савезништава у источном и централном Медитерану. Међутим, то би могло да изазове опасну конфронтацију у региону Средоземља.
Ако је судити према изјавама турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, Турска је одлучна да остане привржена контроверзном споразуму са међународно признатом владом Либије о експлоатацији нафте и гаса у Медитерану. У интервјуу који је дао турској државној телевизији, Ердоган није искључио могућност да његова земља и војно интервенише за рачун Триполија, уколико тако нешто буде затражено.
Ердоган увек уз Муслиманску браћу
Турска је од пада некадашњег либијског вође Моамера ел Гадафија подржавала Муслиманску браћу, зато што и Ердоганова странка у корену своје идеологије има идеологију те организације, каже Слободан Јанковић из београдског Института за међународну политику и привреду за Спутњик.
„С обзиром да тај покрет чини окосницу Владе у Триполију, Ердоган настоји да преко њих задобије сутрашњу поделу неког нафтног колача и да шири интересе Турске у Средоземљу. Друга порука је да Турска сада има морску границу са Либијом, а та граница је немогућа, јер иде преко грчких територијалних вода или поред њих. Такође пролази и поред Kипра“, објашњава Јанковић.
Већ дуго трају тензије између Турске и непризнате либијске владе чије је седиште у граду Тобруку, а којом доминира војни командант генерал Халифа ел Хафтар. Хафтар је у јуну забранио летове из Триполија за Турску, претећи да ће оборити турске авионе ако буду слетали у либијску престоницу, затим је забранио пристајање турских бродова, а Хафтарове снаге ухапсиле су и шест турских држављана, подсећа Јанковић. Хафтар је и сада, када Ердоган прети интервенцијом на страни Триполија, запретио потапањем сваког турског брода који се приближи либијској обали.
Мрежа нових савезништава
Уследило је потписивање споразума између Турске и владе у Триполију 27. новембра. Ердоган се сада позива на тај споразум, који се односи и на безбедносну сарадњу. Ово је део процеса стварања нових савезништава у источном и централном Средоземљу. Против тога је Грчка, али и Египат, који подржава Хафтара, наводи саговорник Спутњика.
Спекулишући како би изгледала нова савезништва у Медитерану, након што је Турска обзнанила своје амбиције у Либији, Јанковић наводи да би ново локално савезништво окупило Грчку, Египат и Kипар, са Израелом у позадини, док би шире савезништво на једној страни окупило Русију, Грчку и Египат. „Дакле, преплићу се нека савезништва. Ако у Сирији имамо сарадњу Турске и Русије, што се тиче Либије сарадње нема, ту имамо јасан сукоб интереса„, сматра он.
Уколико би Турска отворено интервенисала и умешала се у рат у Либији, питање је колико би такав развој ситуације мирно посматрао Египат, а питање је и како би се одвијале расправе унутар НАТО-а. Турска би тада била у ситуацији да интервенише у три земље: у Сирији, Ираку и Либији, чиме би послала поруку да се ради о великој регионалној сили. Међутим, питање је колико би Турска тако нешто могла економски да издржи, закључује Јанковић.
(Интермагазин)