Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(авг 08, 2020)
Само неколико дана откако је некада највећа хришћанска богомоља, а до скоро и музеј, поново претворена у џамију, инфаркт покосио Османа Аслана.
   |    (авг 08, 2020)
Русија и Кина све више избацују долар у билатералним уговорима, а у поређењу са 2015. годином заступљеност америчке валуте у трансакцијама је скоро дупло мања, преноси јапански лист „Никеи ејжн ривју“.
   |    (авг 07, 2020)
Долазак илегалних миграната у Мађарску, у време док траје пандемија вируса корона, мора бити заустављено по сваку цену јер мигранти представљају опасност по здравље становништва и својеврсну биолошку претњу, рекао је премијер те земље Виктор Орбан.
   |    (авг 07, 2020)
Руска вакцина, коју је направио центар „Гамалеј“, биће регистрована 12. августа, а први ће примити медицински радници и старији становници земље, саопштио је заменик министра здравља Русије Олег Гридњев.
   |    (јул 17, 2020)
Амерички Стејт департмент намерава да издвоји финансијску помоћ за непрофитне организације које ће помоћи „јачању веза“ између грађана Србије и Сједињених Америчких Држава, а такође олакшати улазак земље у Европску унију, наводи се у документу Стејт департмента, у које је имао увид РТ.
   |   

ОВО ЈЕ ПРАВА ИСТИНА О РАТУ У АВГАНИСТАНУ!

После трогодишње судске битке, Вашингтон пост је објавио поверљиве владине документе који откривају како су у последње готово две деценије амерички председници и војни и цивилни званичници лагали и обмањивали јавност о неуспеху рата у Авганистану, у којем се, истичу светски медији, потрошило преко хиљаду милијарди долара и у којем су погинуле десетине хиљада војника и цивила.

Поверљиви владини документи које је прибавио Вашингтон пост откривају да високи амерички званичници у последњих 18 година нису говорили истину о рату у Авганистану, често дајући изјаве за које су знали да су лажне и неретко прикривајући доказе о неуспесима.

Документи су настали пројектом савезне агенције СИГАР, којим су се испитивали суштински пропусти у америчкој политици према Авганистану. Укључују више од 2.000 страница необјављених белешки разговора с људима који су имали директну улогу у рату, од генерала и дипломата до радника и авганистанских званичника.

Америчка влада покушала је да заштити идентитете огромне већине испитаних за пројекат и да прикрије готово све њихове примедбе, указује Вашингтон пост који је одлучио да објави документе после трогодишње правне битке. У интервјуима за пројекат „Научене лекције“, вредан 11 милиона долара, више од 400 инсајдера нудило је неспутану критику онога што је пошло по злу у Авганистану – од несигурности, нејасне стратегије, проблема корупције тамошње владе, те производње опијума, напомиње лист.

Интервјуи садрже бројна признања да је влада рутински износила статистике за које су званичници знали да су искривљене или потпуно неистините. Шеф савезне агенције која је обављала разговоре Џон Сопко признао је у разговору за Вашингтон пост да документи показују да су Американци били изложени „континуираним лажима“.

Интервјуи такође наглашавају да председници Џорџ Буш, Барак Обама и Доналд Трамп, као и њихови војни команданти, нису успели да испуне обећања о напретку у Авганистану, истиче вашингтонски лист. Од 2001. у Авганистан је распоређено више од 775.000 америчких војника, од чега је погинуло 2.300 а рањено више од 20.000. Вашингтон пост наводи да је америчка војска углавном избегавала да говори о броју убијених војника у Авганистану.

 

 

Поверљиви документи које је објавио овај лист откривају да су војни званичници применили стару тактику из Вијетнама – манипулацију јавним мишљењем. Реагујући на истраживање Вашингтон поста, портпарол америчког Министарства одбране Томас Kамбел рекао је да министарство није имало намеру да заведе Kонгрес или јавност.

Документи објављени у Вашингтон посту подсећају на „Пентагонске папире“, односно тајну америчку војну прошлост рата у Вијетнаму која је у јавност процурила 1971. и испричала сличну причу о заташкавању војних неуспеха. Две главне тврдње у „Авганистанским папирима“ – да су амерички званичници манипулисали статистиком како би сугерисали америчкој јавности да у рату побеђују и да се затварају очи на континуирану корупцију међу авганистанским званичницима – указују да је омогућена некажњена крађа америчке помоћи.

Лист подсећа да су у току преговори између администрације председника Трампа и талибана док САД расправљају о томе да ли повући 13.000 војника који су још у Авганистану. Њујорк тајмс је направио преглед утрошеног новца, који у готово 18 година рата у Авганистану износи скоро две хиљаде милијарди долара, постављајући питање да ли је он добро потрошен будући да талибани контролишу већи део земље, већина Авганистанаца живи у сиромаштву и у друштву где се производња опијума удвостручила.

Процену утрошеног новца Њујорк тајмс је направио на основу пројекта „Трошкови рата“ Универзитета Браун, наводећи да је већина од укупно хиљаду и по милијарди долара ишла за ствари попут обуке, горива, оклопних возила и објеката. Иако су амерички порески обвезници подржали напоре на обнови Авганистана која укључује одржавање мира и помоћ избеглицама, велики део новца је, према одређеним инспекцијама, расипан на програме који су били слабо осмишљени или уништени корупцијом.

 

 

Лист истиче да је на борбу против наркотика потрошено 10 милијарди долара, првенствено за борбу против узгоја опијумског мака, али да је данас Авганистан извор 80 одсто глобалне производње недозвољеног опијума. Према подацима УН, то је једна од највећих економских активности земље у којој је пре рата, када су на власти били талибани, опијум био готово у потпуности искорењен.

За финансирање ратне потрошње, САД су се знатно задужиле и платиће више од 600 милијарди долара камате на кредите до 2023. Поред више од две хиљаде милијарди долара које је америчка влада потрошила на рат, дугови и медицински трошкови плаћаће се још дуго у будућности.

Очигледна аналогија Постовог писања су „Пентагонски папири“ који су објављени пре пада америчког председника Ричарда Никсона и владиних реформи после афере Вотергејт, истиче часопис. Атлантик пише да је „јаз кредибилитета“ – разлика између оног што су политичари знали и причали о рату у време „Пентагонских папира“ био огроман, док данашње истраживање Вашингтон поста, иако је ужасно, није шокантно. Сви су, оцењује часопис, знали да САД губе у Авганистану, да нема јасне стратегије и да су сви у влади лагали о томе, али је колективни одговор био резигнирано слегање раменима.

Иако су Американци 1971. године били шокирани сазнањем да њихови лидери лажу, ипак је то утрло пут Доналду Трампу који, оцењује магазин, није створио услове у којима људи слежу раменима према влади која их отворено лаже, али јесте погоршао ту ситуацију и имао је користи од тога.

(Интермагазин)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

98187093 262121271815911 5764122891809456128 n

ОГЛАСНИ ПРОСТОР

 

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

 

ЈА ВОЛИМ СРБИЈУ