Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(авг 10, 2020)
Пентагон је прави наручилац сателитског система у ниској орбити „Старлинк“, који је распоредила компанија Илона Маска „Спејс икс“, систем ће америчким специјалним снагама омогућити комуникацију у било којој тачки света, изјавио је генерални директор „Роскосмоса“ Дмитриј Рогозин.
   |    (авг 08, 2020)
Само неколико дана откако је некада највећа хришћанска богомоља, а до скоро и музеј, поново претворена у џамију, инфаркт покосио Османа Аслана.
   |    (авг 08, 2020)
Русија и Кина све више избацују долар у билатералним уговорима, а у поређењу са 2015. годином заступљеност америчке валуте у трансакцијама је скоро дупло мања, преноси јапански лист „Никеи ејжн ривју“.
   |    (авг 07, 2020)
Долазак илегалних миграната у Мађарску, у време док траје пандемија вируса корона, мора бити заустављено по сваку цену јер мигранти представљају опасност по здравље становништва и својеврсну биолошку претњу, рекао је премијер те земље Виктор Орбан.
   |    (авг 07, 2020)
Руска вакцина, коју је направио центар „Гамалеј“, биће регистрована 12. августа, а први ће примити медицински радници и старији становници земље, саопштио је заменик министра здравља Русије Олег Гридњев.
   |   

ЗАШТО ЋЕ 2019. ГОДИНЕ У ЕВРОПИ НАСТУПИТИ ХАОС?

Нова криза у Источној Европи? Вероватно у 2019. години. То је оно што открива амерички Тhe National Interest, јер би Русија могла затворити пролазак угљоводоника кроз Украјину, изазивајући незапамћену кризу на економском и политичком нивоу у Евро-Атланском систему.

Раскол између Украјине и Русије, који је симболично експлодирао на тргу Мајдан, одавно се сматра политичким и неекономским расколом. У суштини, било је површно мислити да чињеница да је Кијев напустио Москву на политичком нивоу отварањем ка Западу, не би довела до фундаменталне економске проблематике у разбијању билатералних односа између две државе.

Ово се у суштини заснива на недавном читању руских економских потреба, које су до деведесетих година прошлог века биле засноване на одржавању бивше совјетске инфраструктурне мреже. Због тога је било разумно веровати да је новорођена Руска Федерација некако била присиљена да одржи економске везе са сателитским државама, без обзира на њихову политичку оријентацију на међународном плану. На пример, Украјина је куповала по знатно нижим ценама него руско тржиште гаса, свесна да је Русији потребно да задржи СССР блок да би обезбедила и одређену снагу.

Међутим, лекција из балтичких држава је морала нешто доказати. Летонија, Естонија и Литванија, када су одлучиле да крену пут Запада и НАТО-а, као и Пољска, последњих година су започеле прогресивну политику припрема за окончање руског снабдевања енергијом, како би се ослободили доминантне силе Москве на властитом тржишту што је више и пре могуће.

Овај процес је очигледно још увек на свом месту и данас је тешко изводљиво бити независна држава на нивоу енергије из Русије, али су почеле да се крећу у правцу постизања овог циља. Са друге стране, Русија је на крају претрпела велику штету од овог распада инфраструктурних веза са балтичким државама, толико да се заједно са Немачком активирала на стварању Северног тока. Из овога произилази да је Москва, упркос томе што је снажно погођена, желела да да важан сигнал схватајући да је и даље имала начине и могућности за извоз угљоводоника без присилног коришћења мрежа бившег Совјетског Савеза.

Русија је очигледно супротстављена источној експанзији Европске уније и НАТО-а, почела формулисати стратегију о прекиду инфраструктурне везе са Украјином. Што значи да су планови Москве да у кратком времену прекине проток гаса кроз украјински гасовод.

У том случају, Украјина би требало да пронађе снабдевање енергијом из других делова света, посебно са Запада или Кавказа. То би укључивало значајне трошкове за украјинску владу, с обзиром да постоји јасна разлика између цена руског гаса са европским или чак америчким угљем, који почињу да стижу до украјинских лука.

Украјинска државна компанија би пронашла нове изворе и нове купце, али би, с једне стране, имала мањи проток гаса а, с друге стране, не би могла привући стране инвеститоре све док земља не буде у миру. Између осталог, не треба потцењивати чињеницу да сепаратисти нису интензивирали сукобе на местима где пролазе руски гасни терминали. Што би се могло десити ако се проток прекине.

Европска унија је сада сатерана у ћошак. Турска је већ означила завршетак Турског тога као приоритет, чиме је јасно разјаснила све ближе односе између Москве и Анкаре у смислу инфраструктуре.

Немачка жели да задржи своју способност да буде руски гасни центар у Европи. Партнерство са Москвом, у комбинацији са немачком енергетском сигорношћу, за Меркелову је много важније него ситуација у Украјини.

Русија такође, преко Газпрома, тражи да повећа продају гаса Азербејџану, како би пронашла још начина за приступ европском тржишту без присиљавања да оде у Украјину.

На то се додаје све већа тензија између САД-а и Ирана, што у ствари олакшава Техерану да се удружи са руском линијом по питању гаса, повезујући се са азербејџанским центром.

А све то би могло имати датум: 2019. година. 2019. године истиче уговор између Русије и Украјине, а многе нове линије ће бити спремне. Европа (а и Америка са њом) мора бити у могућности да промени ову ситуацију пре него што Украјина остане без гаса, још сиромашнија и са грађанским ратом.

Рат у ком Русија можда више неће имати интереса за одржавање сукоба на ниском нивоу, све ће можда ескалирати у један велики хаос у самом центру Европе.

(Wебтрибуне.рс)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

98187093 262121271815911 5764122891809456128 n

ОГЛАСНИ ПРОСТОР

 

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

 

ЈА ВОЛИМ СРБИЈУ