Он каже да треба подржати акцију коју је иницирао поглавар Исламске заједнице у БиХ Хусеин Кавазовић, који је затражио да они који нису припадници ове заједнице до краја фебруара престану одржавање верских активности у објектима без одобрења за рад од надлежног тела Исламске заједнице.

"Закон о слободи вере и верских заједница не дозвољава никакво верско организовање ван постојећих конфесија", рекао је Ћеранић.

Он истиче да је вехабијска филозофија да државу треба градити према шеријату веома опасна у мултинационалним и мултиконфесијалним друштвима какво је БиХ.

"Показало се да су терористи убијали и Србе и Бошњаке и цивиле и полицајце и да су заједничка претња. Нисам сигуран да се на тероризам гледа истим очима на нивоу највиших органа у БиХ", рекао је Ћеранић.

Он сматра да се највећи безбедносни ризик у БиХ, али и осталим земљама западног Балкана крије у могућности да Хрватска на својој граници подигне жичане ограде и постави војску и да се мигрантска криза дубоко прелије на територије суседа.

"О томе се не размишља, нити се тражи решење", рекао је Ћеранић.

Директор Евроазијског безбедносног форума Митар Ковач оценио је да највећи безбедносни изазов за земље Балкана и Србију представљају сукоби замрзнути у прошлости.

"Постоји изразити проблем екстремног национализма и наступања са позиције вере. У наредном периоду, ако то буде интерес великих сила, могао би да буде покренут процес насилног решавања конфликата, а ту пре свега мислим на решавање питања у вези са БиХ", рекао је Ковач.

Професор Радован Радиновић сматра да су наслеђени етнички сукоби највећи безбедносни ризик за земље Западног Балкана.

Он упозорава да ништа мањи ризик не представља ни стална тежња НАТО да одржи своје војно присуство и утицај на том простору. "Позив Црној Гори у Нато је веома неповољна чињеница из геополитичких и осталих разлога", констатовао је Радиновић.

Професор Радомир Милашиновић сматра да је изразити фактор нестабилности у Србији и земљама у окружењу криминализација друштва.

(Аутор: www.mondo.rs)