Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(нов 21, 2019)
Наводна шпијунска афера у коју је укључен руски дипломата, без сумње је удар елемената НАТО структура на државу Србију и покушај њене дестабилизације. Ово је за Спутњик изјавио политиколог Александар Павић, који оцењује да је највероватније непосредни окидач за све била последња заједничка војна вежба са Русијом:
   |    (окт 04, 2019)
Конфликт између Београда и Приштине, по свему судећи, трајаће поприлично дуго уколико Србија настоји да то питање разреши у своју корист, али онда се поставља друго питање — шта радити са процесом уласка Србије у састав Европске уније, изјавио је директор Института за словенске студије Руске академије наука Константин Никифоров.
   |    (сеп 24, 2019)
Свечаним постројавањем у Центру за обуку у Залужанима, код Бањалуке, данас је званично представљена јединица Жандармерије, нова организациона јединица Министарства унутрашњих послова Републике Српске.
   |    (сеп 24, 2019)
Заседање Генералне скупштине УН и бројни сусрети које ће у Њујорку имати српски председник Александар Вучић биће својеврстан тест који би требало да покаже да ли се ставови Запада према Србији и косовском питању мењају или се ради о козметичком улепшавању које би нашу земљу требало да преведе преко црвене границе.
   |    (јул 11, 2019)
Након потреса јачине 7,1 степена који је у петак погодио Kалифорнију, настала је огромна пукотина на површини Земље. Био је то други јаки потрес у 48 сати.
   |   

НИСМО ЗАБОРАВИЛИ 24. МАРТ 1999. – СРБИЈА НЕ ЖЕЛИ У НАТО!

У редовима који следе, подсећамо вас на последице агресије НАТО пакта од 1999. године. За 78 дана убијено је најмање 2.500, а рањено и повређено више од 12.500 људи. Погинуо је 1.031 припадник Војске и српске полиције, а теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. Рањена су 5.173 војника и полицајца, а десетак особа се и даље воде као нестале.

Укупна материјална штета процењена је на више десетина милијарди долара. Ратни губици НАТО-а у људству и техници никада нису обелодањени.

Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.

Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најпре су гађане касарне и јединице противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим местима.

Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби" од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.

Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили су пали на подручје села Коколеч у 13.30. 

Тог дана је Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244, а у Покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и повратак више стотина хиљада албанских избеглица док се не дефинише најшири степен њене аутономије.

 

(РТС)

 

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

ОГЛАСНИ ПРОСТОР

 

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

 

ГАЗЕТА ПРОМО ВИДЕО