Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(дец 13, 2019)
САД планирају да у Србији створе инвестициони фонд за финансирање локалних медија, наводи се у саопштењу који је објавила Америчка агенција за међународни развој (УСАИД). Према званичницима ове владине структуре, подршка медијима у Србији је неопходна да би се ојачала евроатлантска интеграција земље.
   |    (дец 12, 2019)
У Русији влада контролише финансијски систем и има доминантан (али не потпун) утицај на медије. У САД и Европи финансијски интереси контролишу већину медија (осим неких алтернативних медија) и имају готово потпуну контролу над владом.
   |    (дец 12, 2019)
Прослављени српски режисер Емир Кустурица рекао је да је код лидера СДА Бакира Изетбеговића, који је критиковао њега и нобеловца Петера Хандкеа, присутна „љубав према мржњи“ и истакао да је чак и Нобелова награда постала део антисрпског дискурса.
   |    (дец 12, 2019)
Могућност да Турска интервенише у Либији, на страни владе из Триполија, показује да је на делу стварање нових савезништава у источном и централном Медитерану. Међутим, то би могло да изазове опасну конфронтацију у региону Средоземља.
   |    (дец 12, 2019)
После трогодишње судске битке, Вашингтон пост је објавио поверљиве владине документе који откривају како су у последње готово две деценије амерички председници и војни и цивилни званичници лагали и обмањивали јавност о неуспеху рата у Авганистану, у којем се, истичу светски медији, потрошило преко хиљаду милијарди долара и у којем су погинуле десетине хиљада војника и цивила.
   |   

ЕКСКЛУЗИВНО: „ЈУЖНИ ТОК“ ПРЕИМЕНОВАН У „ГАСТРАНС“

Цевовод којим ће руски гас из друге цеви Турског тока ићи до европских потрошача кроз Србију ће градити „Гастранс“, како се од јуче зове фирма „Јужни ток д. о. о.“. „Гастранс“, друштво са ограниченом одговорношћу Нови Сад, градиће гасовод кроз Србију којим ће руски гас из Турског тока од бугарске границе бити транспортован кроз Србију до Мађарске, јавио је „Балкан магазин“

„Гастранс д. о. о.“ је, заправо, пререгистрована фирма „Јужни ток д. о. о.“. Решење о промени пословног имена донела је Агенција за привредне регистре 30. јануара ове године. Промењен је, такође, и датума оснивачког акта: брише се 30. април 2012. године, а уписује 26. јануар 2018. године.

Директори „Гастранса“ остају исти и то су Душан Бајатовић, са српске стране, и Александар Сиромјатин, са руске стране, јер је та фирма остаје у мешовитом српско-руском власништву.

 

Гасовод који ће градити „Гастранс“ ће ићи трасом предвиђеном за изградњу гасовода „Јужни ток“, у Србију ће улазити код Зајечара, а капацитет тог цевовода биће најмање 12 милијарди кубних метара годишње (капацитет једне цеви „Турског тока“ је 15,75 милијарди кубних метара гаса годишње, а Бугарска троши око три милијарде), с тим што, према информацијама „Балкан магазина“, коначна одлука још није донета, а од капацитета ће зависити и трошкови изградње.

Некадашња траса „Јужног тока“ је у Србији дефинисана, за неке деонице је урађена и експропријација, терен је очишћен од мина… Та деоница дуга је 421 километар, а била је предвиђена и градња два крака „Јужног тока“: за Хрватску дугог 52 километра и за Републику Српску дугог 105 километара. Србија је, иначе, разматрала и могућност повезивање гасоводних система са Румунијом, помињани су пројекти јужног крака према Косову, Македонији… Али, независно, и Бугари преговарају да они граде крак ка Македонији.

Са дозволама Турске „Гаспрому“ за полагање друге цеви „Турског тока“ кроз њихове територијалне воде у Црном мору изградња цевовода којим ће руски гас преко Балкана бити транспортован до балканских, али и европских потрошача је коначно извесна. То, међутим, развејава наде Бугара да ће се Руси предомислити и ту другу цев усмерити ка њиховој обали Црног мора, до гасног хаба који њихов премијер Бојко Борисов заговара од када је пропао пројекат „Јужни ток“ и почела прича о градњи „Турског тока“.

Питање је и како ће Бугарска и Србија финансирати изградњу гасовода на својој територији.

И Бугарска и Србија потписале су са „Гаспромом“ прошле године мапу пута за изградњу гаснотранспортних капацитета на својим територијама. Српски документ су 27. јуна 2017. године, у присуству председника Србије Александра Вучића, потписали српски министар рударства и енергетике Александар Антић и Алексеј Милер, председник Управног одбора „ПАО Гаспром“.

 

У саопштењу „Србијагаса“ тада је наведено да тај документ предвиђа да ће стране спровести низ активности чији је циљ изградња нових гаснотранспортних капацитета на територији Републике Србије.

Руси су, очигледно је, сада опрезни и не желе те гаснотранспортне капацитете да представљају као своје гасоводе на туђим територијама, па да тако изазову Брисел.

Јер, иако је све извесније да ће гас из Турске ићи кроз Бугарске, па кроз Србију ка Мађарској и даље, како би се надоместио престанак транзита руског гаса кроз Украјину наредне године, нема још информација из Брисела хоће ли ЕУ поново покренути своју „машинерију“ против гасовода којим ће руски гас стизати у овај део Европе.

Али Русима је очигледно стало да гасоводи кроз Бугарску и Србију буду изграђени, па не треба сумњати да ће се ангажовати, јер без тих нових гасовода њима друга цев „Турског тока“ нема сврху.

 

Остаје, дакле, да се види да ли ће бити договорен неки систем финансирања попут модела који је Србија имала за „Јужни ток“. Уосталом, Руси су сувласници у „Гастранс д. о. о.“.

Оно што је сада битно је да Србија што пре са „Гаспромом“ договори повећање капацитета Подземног складишта гаса Банатски Двор са садашњих 450 на 750 милиона метара кубних, а можда и више, што зависи од техничких могућности.

 

Проширење Банатског Двора је битно због тога што то скадиште гаса после изградње гасовода за транзит тог енергената из „Турског тока“ више неће бити само резерва за потрошаче у Србији у ванредним ситуацијама. Са продужетком друге цеви „Турског тока“ преко Балкана, ма како се тај копнени део гасовода буде звао, Србија не само да ће постати транзитна земља за гас, већ са адекватним капацитетима за складиштење гаса може да буде значајно гасно чвориште. Уз то, не треба заборавити на то да је са „Гаспромом“ прошле године добијена дозвола за препродају руског гаса, што пружа додатне могућности за трговину тим енергентом.

(https://rs.sputniknews.com)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

ОГЛАСНИ ПРОСТОР

 

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

 

ГАЗЕТА ПРОМО ВИДЕО