Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(јул 11, 2019)
Након потреса јачине 7,1 степена који је у петак погодио Kалифорнију, настала је огромна пукотина на површини Земље. Био је то други јаки потрес у 48 сати.
   |    (јул 11, 2019)
Истина је да су Срби представљени у западним медијима као убице, рекао је заменик уредника француског „Фигароа“.
   |    (јун 25, 2019)
Житељи четири општине на северу КиМ — Косовске Митровице, Звечана, Лепосавића и Зубиног Потока, налазе се на корак од хуманитарне катастрофе јер у продавницама недостаје основних животних намирница.
   |    (јун 25, 2019)
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг запретио је да ће предузети мере уколико Русија не буде испуњавала обавезе према Споразуму о ликвидацији ракета средњег и кратког домета, који је закључен између САД и СССР-а.
   |    (јун 25, 2019)
Русија, САД и Израел усагласили су се око већине питања поводом регулисања сиријске кризе, изјавио је секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев.
   |   

ИСТОРИЈСКИ СУСРЕТ У РУСИЈИ: ПУТИН И ЕРДОГАН МЕЊАЈУ СЛИКУ СВЕТА

Ако би се за неки новији догађај на светској политичкој сцени могло рећи да је „историјски“ или да отвара „нову етапу“ у односима двеју страна, онда је то свакако најављени сусрет лидера Русије и Турске 9. августа. Исход тог састанка ће несумњиво утицати не само на даље односе двеју земаља, него и на стање на Блиском истоку захваћеном ратом — али и на укупну слику савременог света.

Састанак председника Русије Владимира Путина и Турске, Реџепа Тајипа Ердогана, у Санкт Петербургу има посебну тежину и зато што је то њихов први сусрет после велике кризе у односима двеју земаља, изазване рушењем руског авиона изнад турско-сиријске границе новембра прошле године.

После честе размене оптужби и руских економских санкција, руско-турски односи су отоплили почетком јула, када је Ердоган коначно послао Путину писмо извињења. Уследио је и директан контакт — четрдесетоминутни телефонски разговор. А након покушаја војног пуча у Турској, Путин је био први који је пружио подршку Ердогану.

Чак и док су односи двеју земаља били „на леду“, слика света је већ почела да се мења. Томе је, пре свега, допринело укључивање Русије у рат у Сирији, што је значајно променило ситуацију на терену. То је довело до мењања слике, како регионалне, тако и глобалне. Отуд и оцене бројних светских званичника да без Русије нема решења сиријске кризе.

Уз то, пуч у Турској (после кога су захладнели односи Турске са Вашингтоном, јер Анкара оптужује САД да су сарађивале с пучистима), па стање у ЕУ — поготово после „брегзита“, као и веома климави договор ЕУ и Турске о решавању мигрантске кризе — све су то околности које ће несумњиво утицати на исход разговора Путина и Ердогана.

Тај састанак, како је најављено, треба да одреди мапу пута будућих односа двеју земаља. На столу ће, како је ових дана најавио турски амбасадор у Русији Умит Јардим, бити питања која се тичу двеју земаља — наравно, и економска — као и регионални проблеми, али и међународне теме. Важно питање биће и општа претња од тероризма и борба против те појаве, посебно у светлу развоја ситуације у Сирији.

Припреме за сусрет Путина и Ердогана трају већ месец дана на различитим нивоима. Судећи по досадашњим изјава званичника двеју земаља, договор око ситуације у Сирији, који је посебно истакнут као важан, већ је постигнут — руски министар спољних послова Сергеј Лавров средином јула је изјавио да ће нормализација односа између Русије и Турске допринети ефикаснијем решавању сиријске кризе.

Претходно је, почетком јула, после разговора са турским колегом Мевлутом Чавушоглуом, Лавров рекао да су две земље дошле до договора у вези са сиријском кризом, односно да се Анкара сложила с тим да су Нусра фронт и ДАЕШ терористичке организације.

Није спорно да и даље постоје разлике између две стране у односу на нека међународна питања — уосталом, Турска је чланица НАТО-а који се, предвођен Вашингтоном, позиционирао дуж западне и југозападне границе Русије. Русија је пак довољно ојачала да, нажалост САД, руши постојећу неравнотежу у свету, коју су Американци деценијама неговали.

Анкару пак у последње време притискају бројни проблеми, од договора са Бриселом око избеглица с Блиског истока, чија је судбина неизвесна, потом критика са Запада због одговора на пропали војни пуч, али оптужби да јој је територија „проточни бојлер“ за терористе који делују у Сирији, па све до борбе са Курдима.

Наравно, ту су и економски проблеми, односно последице руског ембарга који је уведен пошто су односи двеју земаља у новембру стављени „на лед“. Извоз пољопривредних производа из Турске је од тада практично стао, као и долазак руских туриста, који су најбројнији страни гости у Турској — та земља, наиме, 12 одсто свог БДП-а приходује од туризма. Додатни изазов представљају и енергенти — 60 одсто потреба за гасом Турска намирује из Русије, а стали су и пројекти изградње гасовода „Турски ток“, као и нуклеарне електране „Акуја“. Зато и не чуди констатација турског амбасадора у Москви да, каква год била глобална агенда, Русија и Турска као суседи имају посебан статус и значај једна за другу, а тако, нагласио је, треба да остане и убудуће.

Због свега тога, ако би се и за један новији догађај на светској политичкој сцени уобичајеном новинарском поштапалицом могло рећи да је „историјски“, или да отвара „нову етапу“ у односима двеју страна, онда је то сутрашњи сусрет лидера Русије и Турске. Исход тог састанка ће, несумњиво, утицати не само на даље односе двеју земаља, него и на стање на ратом захваћеном Блиском истоку — али и на укупну слику света.

(rs.sputniknews.com)

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

ОГЛАСНИ ПРОСТОР

 

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

 

ГАЗЕТА ПРОМО ВИДЕО