
Занимљива ми је ова фрка око Украјине и Сирије. Први пут у последњих двадесетак година видим како се Амери мешкоље. Кад напишем “Амери” мислим на америчке трговце оружјем који зарађују палећи све из чега би могли извући лову, нафту, моћ. Њихово ширење демократије сада је већ предвидиво. У свакој земљи на коју баце око треба наоружати “голоруке побуњенике” који се “голоруки” боре против мрског диктатора. Затим треба свету преко медија објавити ко је диктатор. Он је увек дивља звер која има једну жену али и тридесет љубавница. Малу децу једе за десерт. На Си-ен-ен-у или неком другом Ену можемо видети кошчице јадне деце које је монструм испљунуо из своје лабрње.
То никад није све. Представници “угроженог народа”, у правилу уплакане жене, на непознатом језику, увек има превод, урлају у НАТО микрофоне шта им све диктатор ради. У позадини хиљаде сирочића покушава побећи из диктатуре која ће се ускоро претворити у демократски прах и пепео. Југославија. Афганистан. Ирак. Либија…
У Сирији је ишло мало теже. Чудно. Ако је ико злотвор онда је то Асад. Проверени „људождер и мучитељ“. Хрвате је ситуација у Сирији толико погодила да су тамо послали оружје. Кад напишем “Хрвати” мислим на наше политичаре који су за хиљаде евра спремни побити хиљаду деце тамо где им држава НАТО каже. Мислите да је хиљаду евра мало? У “нашој” земљи гузице “наших” политичара нису скупа роба.
Украјина. Стари сценаријо. “Голоруки побуњеници” кренули су смакнути легално изабраног председника државе, захваљујући нашим порталима и осталим медијима сазнали смо да човек није имао укуса, његова је резиденција сва у злату, златна је и вц шоља. Такав ентеријер је заслужио да га Амери преобликују.
Зато је америчка помоћница неког министра кренула на главном украјинском тргу делити топле напитке “голоруким побуњеницима” не би ли како скупили снаге да председника државе обесе о куку и пошаљу свету поруку шта ће се догодити диктаторима који немају истанчан укус.
Гадафију су направили царски рез јер се према женама није односио као господин. Исплажени језик обешеног Садама Хусеина зликовца који такође није имао укуса, волео је наплатити нафту, на својим екранима гледамо годинама. Данас у Ираку влада мир и добро. Мир и добро хара и у Афганистану. И у Либији. Добро се осећа и Косово. О осталим сувереним државетинама које су настале након распада Југославије да се не говори.
Украјина. Како јој је мало требало да се демократизује. За длаку. А онда се умешао Путин. „Перверзњак“ који воли младе цуре, риболов, лов на тигрове и Украјину и уништио им планове. Кери, амерички државни секретар, највећи борац за светско чудоређе искочио је из коже и заурлао: “НАТО територија је неповредива.” НАТО-ва територија? Што је НАТО-ва територија? То је свака територија кога “голоруки побуњеници” морају ослободили од председника, милиона људи, нафте и осталог што расте под земљом и над земљом. Украјина је најновија НАТО територија.
Путин не да. Он мисли да је Украјина његов територија. Амери су зато луђаку увалили санкције а тренутно апелују да се у “земљама НАТО-а не сме смањити одбрамбени прорачун.” Преведено на хрватски, хрватске мајке више неће добијати породиљску накнаду јер сваку хрватску куну треба уложити у убијање украјинске деце. Можемо ми Хрвати Путину и санкције увалити. Отети му све опатијске руске виле и претворити их у борделе за америчке и остале НАТО борце за демократију.
Не волим рат али ми је Амера пун курац. И Немаца. И Британаца. И Француза. И Хрвата. Свих ми је пун курац који широм света убијају децу да би својој куповали јахте. Ни Путин није бољи? Није, али мене ето весели што у овој причи они “голоруки” нису већ на старту Украјину демократизовали до темеља.
(Ведрана Рудан, хрватска књижевница)