Савет министара БиХ, на предлог Министарства безбедности, усвојио је Акциони план за провођење Стратегије Босне и Херцеговине за превенцију и борбу против тероризма (2015 – 2020). Како је речено, овај план базиран је на идеји јединственог и координисаног приступа у провођењу Стратегије  и јачања капацитета  надлежних институција на свим  нивоима у Босни и Херцеговини за превенцију и борбу против тероризма и с тероризмом повезаних изазова. 

Наглашено је и да Акциони план садржи табеларни преглед акција подељених у седам  кључних подручја:  законодавство;  институционални капацитети; перманентно образовање и практичне провере  способности; превенција; заштита; истраге и одговор на терористичке инциденте. 

Акциони план против тероризма ваљда треба да одређује организацију, надлежност, сарадњу и капацитете, а не „идеју јединственог и координисаног приступа борби против тероризма“. Зато и нема акционог плана против капацитета Исламске државе у БиХ, параџемата – регрутних центара и полигона за обуку, повратника са сиријског ратишза? И шта значи ако акциони план постоји у наслову неког документа, а у пракси га нема? И какав је то Акциони план за стратегију? Ваљда би требало да постоји Стратегија акционог плана.

Да поједноставимо. Стратегија Акционог плана садржи: уводни дeо у којем су описане претње, циљеви и фундаментални принципи; превенцију; детекцију; однос с јавношћу; одговор. У појединим земљама Запада дешава се да се акциони план налази као допуна стратегије у виду анекса. Акциони план обично садржи конкретне активности засноване на усвојеној стратегији и у њему је разрађено где, ко, када, како и шта ради – значи конкретне активности на основу претњи детерминисаних стратегијом. Овако како је формулисан, Акциони план за спровођење стратегије више ће збунити него помоћи.  

И док се јавност замајава акционим плановима и стратегијама Федерална новинска агенција  - Фена лансирала је вест да наводно постоји прeдлог да се поред Брчког у дистрикт преименује Сребреница, као и да се формира дистрикт Столац-Неум. Ту тему су, према Фени, неформално покренули академски и невладини кругови из САД, а према наведеној замисли наводно је понуђено преустројавање БиХ, након што су протекли избори поново изазвали националне тензије. На помен могућности да се оснује дистрикт Столац-Неум, реаговао је Драган Човић и хитно отишао у Бања Луку на састанак с Милорадом Додиком, јер је увидeо да иза јавних стратегија постоје и оне тајне. 

Прe би се рекло да је идеја о новим дистриктима потекла из Сарајева, а не из САД. Ако је и потекла из Амбасаде БиХ у САД, то је опет из Сарајева. Зашто се нико није сетио да Сарајево прогласи дистриктом, или Мостар, или закључио да би дистрикт могао да буде Сански Мост? И откуд сад у сред приче о стратегији и акционом плану против тероризма идеја о новим дистриктима? Стиче се утисак да је највећа и најважнија стратегија у БиХ како помоћу декларативне борбе против тероризма преварити Србе и Републику Српску оставити без полиције и било каквих безбедносних потенцијала. Постало је врло прозирно да се политички захтеви Сарајева правдају безбедносним аспектима.