Belgrade
-2°C
Moscow
-6°C

"Не треба гледати на Запад, ми за њих никада нећемо бити добри јер смо православци! Одавно би нас истребили када би знали да неће добити по зубима."  Владимир Путин
Новости
(јул 11, 2019)
Након потреса јачине 7,1 степена који је у петак погодио Kалифорнију, настала је огромна пукотина на површини Земље. Био је то други јаки потрес у 48 сати.
   |    (јул 11, 2019)
Истина је да су Срби представљени у западним медијима као убице, рекао је заменик уредника француског „Фигароа“.
   |    (јун 25, 2019)
Житељи четири општине на северу КиМ — Косовске Митровице, Звечана, Лепосавића и Зубиног Потока, налазе се на корак од хуманитарне катастрофе јер у продавницама недостаје основних животних намирница.
   |    (јун 25, 2019)
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг запретио је да ће предузети мере уколико Русија не буде испуњавала обавезе према Споразуму о ликвидацији ракета средњег и кратког домета, који је закључен између САД и СССР-а.
   |    (јун 25, 2019)
Русија, САД и Израел усагласили су се око већине питања поводом регулисања сиријске кризе, изјавио је секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев.
   |   

ЕКСПЕРТ ЗА БЕЗБЕДНОСТ ПРЕДРАГ ЋЕРАНИЋ: ШПИЈУНИ И ПИЈУНИ

Када се неко ухапси под оптужбом за шпијунажу, то је увек медијски догађај, не само у земљи где се хапшење догодило. Истина, углавном се ради о страном дипломати, који је прекорачио границе дипломатског понашања, па се, поштујући његов имунитет, све заврши отказивањем гостопримства. Убрзо уследи контрамера земље чији је дипломата – обавештајац ухапшен. Када су у питању властити држављани, они се или не спомињу, или се спомену сасвим узгред.

Изузетак су чувени случајеви, као што је то био Олрих Ејмс, службеник ЦИА који је осуђен на доживотну робију због шпијунаже за советску страну. Ипак, хапшење Чеде Чоловића у Београду, оптуженог да је радио за хрватске обавештајне службе, добило је велики публицитет. То је у контексту затегнутих српско-хрватских односа и разумљиво. Тим поводом медији се ових дана присећају још познатијег, спектакуларног хапшења генерала Момчила Перишића заједно са Џоном Нејбером, акредитованог представника  ЦИА у Београду. Како год се суђење Чоловићу завршило, он је један несрећник којег је, да ли страх или неки други мотив, довео у фокус рада домаће обавештајне службе. Акцију, у сваком случају треба поздравити, јер Чоловић сигурно није једини који би по наведеном питању могао одговарати, али би далеко ефектније било да је заједно с њим ухапшен и хрватски оперативац који га је контактирао и информације преузимао. Чоловић више делује као пијун, а не шпијун.

Ова акција уједно је и порука другима да се у Србији не може тек тако субверзивно деловати. У наведеном контексту медији Српске и Србије пишу о врло оштром реаговању премијера Вучића у Доњој Градини, где је био присутан поводом обиљежавања 75 година од страдања Срба у злогласном усташком логору. Вучић је, наиме, Младену Иванићу, српском члану Председништва БиХ, скренуо пажњу да је Обавештајно-безбедносна агенција БиХ (ОБА БиХ) завела оперативно истраживање на теритирији Србије, и да безбедносне службе Србије то неће толерисати већ ће босанске шпијуне на тлу Србије хапсити. Како је Вучићева  љутња  „процурила“ до медија, медији Српске и Србије заинтересовали су се за рад ове агенције, која се спомиње периодично, како која афера о прислушкивању избије у јавност. Последњи пут је то било недавно, у околностима сукоба главног тужиоца Тужилаштва БиХ са министром безбедности и директором ОБА.

Пажњу јавности привукла је операција која се под називом „Врелина“ приписује овој обавештајној агенцији, а спомиње се и под називом „Врућа касна јесен - рана зима“, што може указивати и на њено временско одређење. Суштина операције своди се на нови насилни покушај преузимања власти у Српској, који би требало да се покрене на бањалучким улицама крајем новембра и почетком децембра. Значи, избори као легитиман начин за смену власти, у БиХ су маргинализовани, предност се и даље даје „незадовољним грађанима“, њиховим „ненасилним протестима“ који се увек заврше насиљем, што смо могли видети на улицама неких несрећних земаља где је обојена револуција, то најновије чедо западне демократије, успела. У Београду и Бања Луци тај изум, и поред неколико пажљиво испланираних покушаја и њихових верификација у страним амбасадама, није прошао. Изгледа да нам је 5. октобар био довољан наук. Што би рекао Сократ: Искуство је најбоља школа само је школарина врло скупа. Шта нам са искуством 5. октобра могу урадити страни шпијуни и њихови пијуни? Апсолутно ништа.

Пише: Предраг Ћеранић

(Правда)

"ГАЗЕТА" ВАМ ПРЕПОРУЧУЈЕ

ОГЛАСНИ ПРОСТОР

 

ИСТАКНУТИ ПАРТНЕР АГЕНЦИЈЕ ГАЗЕТА

 

ГАЗЕТА ПРОМО ВИДЕО