БРЕГЗИТ - ВОЉА НАРОДА ИЛИ ПРОЈЕКАТ?

Детаљи

уторак, 28 јун 2016 01:54

Аутор Газета

Било је више наговештаја да ће Британија напустити ЕУ – како би се сачувала. То смо, између осталог, наговестили у тексту „Хибридни рат неће наудити Русији“ који је 13.04. ове године објављен на српској страници Фонда стратешке културе из Москве: „Због хибридног рата прва је поклекнула ЕУ. Да ли звучи чудно што је британски премијер Камерон наложио специјалне активности за дочек колапса евра? Значи, ЕУ се распада и то у хаосу.“

У више колумни указивали смо да ће ЕУ неминовно доживeти реконфигурацију и да су САД, као једини начин да ЕУ опстане, прихватили свођење на њено језгро, односно земље које су основале Европску економску заједницу (ЕЕЗ). Уосталом, референдум са оваквим исходом у Великој Британији не би био могућ без сагласности САД. Када је Обама недавно у Лондону разговарао са Камероном, иако су медији створили утисак да је посета била у функцији убеђивања Британаца да остану у европској заједници, разговор се више тицао Трансатланског трговинског споразума (ТТИП), односно разматрања могућности како да се Лондон сачува од негативног ефекта овог смртноносног уговора намењеног ЕУ. Значи, Брегзит је пројекат, а не воља народа.  

Што се тиче пријема нових чланица у ЕУ, попут Србије и Босне и Херцеговине, оне у ЕУ, и да није било Брегзита, не би биле примљене. Сада је ваљда очито да проширења ЕУ неће бити и да су „евроатланске интеграције“ биле, у ствари, „атланске“, а не „евро“. То је био пут у НАТО. Уједно, и доказани модел отимања суверенитета од Србије и Републике Српске. Колико су нас само британске дипломате убеђивале да на одређене уступке (Косову, или политичком Сарајеву) морамо пристати зарад „евроатланских интеграција“ или, још лепше речено, „пута у ЕУ“, а да ни сами у ЕУ нису веровали. Маске су сада пале. У политичком дискурсу вероватно ће и даље бити присутне флоскуле о путу у ЕУ, од којег се „неће одустати“ итд. Међутим, први конкретан потез, који говори да после Брегзита више ништа није исто, повукла је Република Српска, која је одбила адаптацију Споразума о придруживању, јер „наноси несагледиву штету прерађивачкој индустрији и пољопривредној производњи“.

„Прихватањем адаптираног споразума Европа се одриче осам, а БиХ 80 милиона евра годишње. 210 милиона марака су диреткни губици Републике Српске, а губици у радним местима и свему осталом, немерљиви су“, закључили су представници власти, привреде и прозвођача Републике Српске. Младен Иванић, српски члан Предсједништва БиХ, тражио је став Владе Српске, и нагласио да ће се њим руководити приликом гласања у Председништву о адаптираном Споразуму о придруживању. Став Српске је јасан, а они, којима ни овог пута ништа није било јасно, налазе се у Савезу за промене, чији представници се нису одазвали позиву председника Српске на састанак на коме се расправљало о овом веома важном питању за Републику Српску.

Аутор: Предраг Ћеранић, професор и саветник министра унутрашњих послова Републике Српске

Извор: Правда

Twitter