
Седма црвена потерница, коју је Интерпол на захтев правосудних органа БиХ расписао за бх држављанином, због основа сумње на терористичку делатност, требало би ваљда грађане БиХ и бројне међународне институције, које мотре на БиХ као земљу која је четврта у свeту по броју сиријских ратника, у односу на бројност становништва, да увери да се на плану борбе против тероризма озбиљно ради. То би уједно требало да буде доказ да су информативни разговори са скоро 50 држављана БиХ, који су се са овог тренутно најпознатијег светског ратишта вратили, дали резултат. Међутим, шта је смисао поменутих потерница, које тражи земља у којој се за приступање терористичким организацијама, што Исламска држава и Фронт ал Нусра, де факто јесу, јер се налазе и на америчкој листи терористичких организација, судски поступци најчешће завршавају нагодбом, где се за признање кривице добије једногодишња затворска казна, која се може новчано платити, а суд уз то, осуђеног ослобађа плаћања судских трошкова?
Сувишно је подсећати да је тероризам глобална претња и да га се и они, којима је у једној фази одговарало стварање тзв. Исламске државе, као полуге за геополитичко „батинање“ непослушних режима на Блиском истоку, боје, јер нису сигурни којим ће током догађаји ићи. Могућност да се ствари отму контроли, што се својевремено догодило са Ал Каидом, није мала. Паралела са Др Франкештајном и чудовиштем које је створио, а оно се окренуло против њега, вреди помена.
У БиХ су питања, која се односе на широку индоктринацију младих путем бројних интернет портала и предавања, а држе их шеихови и даије у илегалним заједницама и по импровизованим месџидима, за које Исламска заједница у БиХ користи називе „параџемати“ и „парамесџиди“, јер егзистирају мимо њене воље и насупрот закону о верским слободама, одавно постављена држави. Након што је из ИЗ БиХ поручено да су учинили своје и постигли договор са свима који су то хтели, а да су сада на потезу државни органи, након промптних најава, у чему је предњачио Драган Мектић, министар безбедности у Савету министара БиХ, „акција“ државе свела се на инспекцијски преглед комуналне полиције и новчане казне од пар стотина марака, које се, опет, изричу само најпознатијим параџематима, попут оног у селу Ошве. За параџемате, односно вехабијске енклаве који слове као регрутни центри за одлазак босанских младића у редове најпознатијих терористичких организација, из полиције Федерације БиХ, у чијој надлежности се они и налазе, званично тврде да су под контролом. Тако нас бар уверава директор Федералне полиције у интервјуу за један дневни лист.
По њему је „стање са радикалним заједницама у ФБиХ под контролом“, а каже и да се „ушло у суштину проблема и релација које произилазе из деловања таквих заједница“. До тога се, како смо сазнали, дошло „патролирањем специјализоване полицијске јединице која одлази на терен у те средине у којима су радикална деловања највише изражена“. Волели бисмо да је тако, али више разлога имамо за зебњу, јер „суштина проблема и релација које произилазе из таквих заједница“ јесте њихова улога у индоктринацији и регрутовању бораца за најпознатије терористичке организације, који се сада враћају у БиХ, а веће казне би добили да су се бавили џепним грађама.
Проф. Предраг Ћеранић, стручњак за безбедност и саветник министра полиције Републике Српске
Агенција "Газета"