Одувек су ми симпатични ти разни београдски центри, организације, факултети, надземни и подземни бирои и канцеларије за – евроатлантске студије, интеграције, ситуације и организације и томе слично. Што би рекао народ у мом крају – ни стра’ ни образа! Засели јуче у Београду на некаквом скупу „о ширењу руског утицаја у Србији“, па само што не кукају углас. Потамнели у лицу, к’о да су у тамници, увезани ланцима, забринути над званичном статистиком. А она, тј. статистика – неумитна. Расте руски утицај у Србији, а подршка ЕУ опада! Застрашујуће!
На данашњи дан (17.02.) пре равно осам година, био сам у Косовској Митровици. На северној страни Ибра, међу групама Срба који су гледали војнике КФОР-а како са средине главног моста мирно посматрају своје штићенике, Шиптаре, како рафалном паљбом са околних зграда славе тек проглашену независност своје тзв. државе, уствари отете српске покрајине. На рафалну паљбу и експлозије, војници КФОР-а реаговали су као да Албанци са околних зграда бацају конфете. Цеви њихових митраљеза биле су окренуте, овамо, ка Србима. Педесетак километара јужније, у Приштини, Америка, Енглеска и НАТО тог поподнева ударали су печат на свој дугогодишњи пројекат – независно Косово. Печат на једноставно отимање великог комада земље и историје Србији.
Тешка срца и са болом у души морам да признам и обзнаним свим читаоцима „Политике”, који су тражили да се изјасним, како се Споразум између владе Србије и НАТО-а за подршку и набавке, НСПО, искључиво односи на област сарадње у логистичкој подршци, што је све побројано у члану 2. овог споразума. Такође, са одређеним весељем истичем да сумњиви споразум није извршног карактера, већ подразумева у члану 3 да ће се за конкретну сарадњу, под условом да постоји обострани интерес, морати склапати конкретни уговори. Што значи да ће сваки пуковник Џон из НАТО-а морати да нашем заставнику Жики предочи конкретан уговор о конкретној сарадњи пре него што завири у неко наше војно складиште, које дужи заставник Жика.
Изјава турског премијера Ахмета Давотоглуа да Турска неће дозволити да изгуби град Азаз на северу Сирије, у близини турске границе, указује да се сиријска криза компликује. Ова изјава је, с једне стране, потпуно недипломатска и супротна свим међународним нормама и усвојеним конвенцијама. С друге стране, она је претња миру у региону. С обзиром да је реч о Блиском истоку, изјава турског премијера представља претњу по светски мир. Она је уједно и доказ о дубокој умешаности Турске у унутрашња питања Сирије и сведочи о турским „диловима“ са тзв. Исламском државом.