Преговори лидера Европске уније са турским премијером Давутоглуом о мигрантској кризи показали су да Турска мигранте третира као робу, боље речено, мигранти су оружје којим Турска настоји реализовати своје политичке циљеве. Једино у том светлу можемо посматрати Давутоглуов захтев да се Турској уплате, не раније наговештене три милијарде евра, већ двоструко више, како би мигранте задржала на својој територији. А уз то, турска очекивања су и безвизни режим, отварање више поглавља у предприступним преговорима, и што бржи пријем Турске као пуноправне чланице у ЕУ.
Бурни догађаји последњих неколико недеља у Украјини очигледно доказују да Петра Порошенка сатерују у ћорсокак. Он се јако боји холандског референдума јер схвата да резултати онога што Европљани желе могу заувек да сахране „маштање обичних Украјинаца о срећном животу у ЕУ“. Због тога је у фебруару 2014. и направљен државни преврат, који је уз подршку господе Бајдена, Мекејна и госпође Нуланд довео на власт Порошенка, Јацењука и остале Бандерине истомишљенике. Већ је две године како се Украјина налази под протекторатом Вашингтона и јасно испуњава сва наређења која јој Бели дом редовно шаље. У следећих шест месеци треба да дође до свеопште распродаје свега што постоји у Украјини.
Слушам и гледам синоћ на српској телевизији са националном фреквенцијом г. америчког сенатора Џона Мекејна. Дао амерички интервју „Гласу Америке“. Вели г. сенатор, заваљен у америчку сенаторску фотељу, да ће и „Србија и Сједињене Државе“ морати да се супротставе Путиновом великом пртиску на Србију“! Каже још, „ми, Американци, ми не желимо ништа од Србије, само хоћемо да постане земља одрживе демократије, док Русија, она жели да има доминантан утицај, што знатно отежава ствари“.
Шта се све не може сазнати са информативних европских медија! Ево само једног погледа на наслове: „Холандске власти хоће да оснују нову зону за слободно кретање – мини Шенген“. У нову „заједницу, наравно, неће примити све – само стражаре – Белгију, Холандију, Луксембург, Немачку и Аустрију. Од 26 земаља Шенгена у „елитни клуб“ ће доспети само одабрани и богати. Земље са просечним дохотком и отворено сиромашне (Румунија и Бугарска) се моле да се не узнемиравају. Ето до чега је довела Европску унију одбачена политика мултикултурализма, толерантности и остале демократије коју су Европској унији толико натурали њени партнери са оне стране океана.